U po­ža­ru ko­ji je ju­če, oko tri sa­ta po­sli­je po­no­ći, iz­bio u To­ma­še­vu kod Bi­je­log Po­lja iz­go­re­la je ku­ća Sto­ja­na Mo­ra­ča­ni­na. U dvo­sprat­noj ku­ći, sta­ri­je iz­grad­nje i po­kri­ve­noj li­mom, u tre­nut­ku iz­bi­ja­nja po­ža­ra, na­la­zi­la se še­sto­čla­na po­ro­di­ca. Va­tre­nu sti­hi­ju je pr­vi pri­mi­je­tio vla­snik ku­će ko­ji je pro­bu­dio osta­le uku­ća­ne i oba­vi­je­stio va­tro­ga­sce. On je ovom pri­li­kom za­do­bio lak­še ope­ko­ti­ne.
– Spa­vao sam na spra­tu sa si­nom, a tri kćer­ke su bi­le u pri­ze­mlju i spa­va­le za­jed­no u dnev­nom bo­rav­ku. S ob­zi­rom na to da je jed­na od kćer­ki bi­la pre­hla­đe­na i po­što im je u pri­ze­mlju bi­lo to­pli­je od­lu­či­le su da ta­mo spa­va­ju. To ih je za­si­gur­no spa­si­lo, jer je va­tra buk­nu­la baš u nji­ho­voj so­bi na spra­tu – pri­ča Mo­ra­ča­nin vid­no po­tre­sen zbog opa­sno­sti ko­joj je bi­la iz­lo­že­na nje­go­va po­ro­di­ca.
Na­kon što je osje­tio dim, utr­čao je u so­bu gdje je tre­ba­lo da spa­va­ju nje­go­ve kćer­ke, jer ni­je znao da su u pri­ze­mlju. Va­tra se bi­la ras­plam­sa­la, a on se tra­že­ći ih bez­u­spje­šno po so­bi na­gu­tao di­ma. Ne mo­gav­ši da ih na­đe vra­tio se do so­be u ko­joj je je­da­na­e­sto­go­di­šnji sin spa­vao čvr­stim snom.
– Po­kri­ve­nog jor­ga­nom po gla­vi, zgra­bio sam ga i tr­če­ći niz ste­pe­ni­ce iz­nio u dvo­ri­šte. Za mnom je kre­nu­la i su­pru­ga Stan­ka. Mi­sle­ći da ću da se one­svi­je­stim od ka­šlja jer su mi plu­ća bi­la na­pu­nje­na di­mom, po­sled­njim ato­mi­ma sna­ge vra­tio sam se za kćer­ke. One su is­tr­ča­le i svi smo se na­šli is­pred ku­će. Ni­šta ni­je­smo mo­gli uči­ni­ti osim da po­sma­tra­mo va­tre­nu sti­hi­ju ko­ja je bu­kval­no pro­gu­ta­la obje­kat u ko­jem smo ži­vje­li po­sled­njih par go­di­­na – po­ja­šnja­va Mo­ra­ča­nin, do­da­ju­ći da ni­šta ni­je­su uspje­li da spa­se i iz­ne­su iz objek­ta ko­ji se pre­tvo­rio u buk­ti­nju.
Sve što su go­di­na­ma stva­ra­li ne­sta­lo je u tre­nu.
– Is­tr­ča­li smo sko­ro go­li i bo­si. Ni ča­ra­pe iz­ni­je­li ni­je­smo. Iz­go­reo je kom­ple­tan na­mje­štaj, po­kuć­stvo, gar­de­ro­ba... Dje­ca su osta­la bez knji­ga, pri­bo­ra... Bes­po­moć­no smo gle­da­li ka­ko sve ne­sta­je – pri­ča Mo­ra­ča­nin, ko­ji kao ni nje­go­va su­pru­ga ne­ma po­sao, i svo­ju po­ro­di­cu iz­dr­ža­va fi­zič­kim ra­dom.
Is­ti­če da će pr­vu noć pro­ve­sti sa po­ro­di­com kod kom­ši­ja Ćet­ko­vi­ća. Br­zo će po­red iz­go­re­le ku­će po­če­ti da gra­di no­vi dom za svo­ju po­ro­di­cu i na­da se po­mo­ći hu­ma­nih lju­di.
Pred­sjed­nik Mje­sne za­jed­ni­ce To­ma­še­vo Ve­sko Go­gić po­sje­tio je mje­sto po­ža­ra i raz­go­va­rao sa po­ro­di­com Mo­ra­ča­nin.
– Mi će­mo ko­li­ko nam mo­guć­no­sti bu­du do­zvo­lja­va­le pru­ži­ti ru­ku po­mo­ći. Raz­go­va­rao sam sa gra­do­na­čel­ni­kom Alek­san­drom Žu­ri­ćem, ko­ji je ta­ko­đe obe­ćao po­moć lo­kal­ne upra­ve. Mo­ra­ju svi da­ti do­pri­nos ka­ko bi­smo po­mo­gli da ova skrom­na po­ro­di­ca po­no­vo do­bi­je krov nad gla­vom – ka­zao je Go­gić.
Od­mah po do­ja­vi na ga­še­nje va­tre­ne sti­hi­je upu­ti­lo se de­vet va­tro­ga­sa­ca sa tro­je spe­ci­jal­nih vo­zi­la ko­ji su po­žar lo­ka­li­zo­va­li oko 9.30 ča­so­va. Sve je ura­đe­no da se spri­je­či ve­ća šte­ta i da se va­tra pro­ši­ri, ka­zao je ru­ko­vo­di­lac Slu­žbe za­šti­te Mi­lo­nja Ra­ko­njac.
Pri­či­nje­na je ve­li­ka ma­te­ri­jal­na šte­ta i is­tra­ga ko­ja sli­je­di utvr­di­će uzrok po­ža­ra, a vje­štak elek­tro-stru­ke je pre­li­mi­nar­no sa­op­štio da su najvjerovatnije u pi­ta­nju ne­sprav­ne elek­tro-in­sta­la­ci­je.
M.N.


Po­žar i u Maj­sto­ro­vi­ni

Osam­de­set­dvo­go­di­šnji Mi­ro Vu­ko­vić po­vri­je­đen je ju­če uju­tro u po­ža­ru u svom po­ro­dič­nom objek­tu u Maj­sto­ro­vi­ni is­pod Bje­la­si­ce. Pre­tpo­sta­vlja se da je sta­rac ko­ji ima pro­ble­ma sa slu­hom za­do­bio ope­ko­ti­ne od pli­na, a pr­va po­moć mu je uka­za­na u bje­lo­polj­skim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma na­kon če­ga je tran­spor­to­van u Kli­nič­ki cen­tar u Po­do­ri­ci. Ka­ko su sa­op­šti­li lje­ka­ri, ži­vot mu je van op­as­no­sti.